Otputuj dovoljno daleko da upoznaš sebe
Staze kojima hodam su različite i duge, prepliću se,
razilaze. Tečemo kao i vreme, smejemo se, radujemo, patimo, bolujemo, volimo.
Puno uspona i padova koji nam se događaju iz dana u dan. Tada shvatam da je sve
u životu prolazno i da život provodimo u iščekivanju. Čekamo da odrastemo,
završimo školovanje, da stvorimo svoje porodice, ali šta nam na kraju ostane?
Uspomene koje bi rado opet proživeli. Sećanja na burne dane naše mladosti, a
mladost je samo prva strana, možda i poglavlje velike knjige koja se zove
život. Svako ceni život na svoj način.
Živimo u svetu gde su izdaja i laž
postale svakodnevnica, u svetu licemerja i hladnih ljudi. U svetu gde je jako
malo prijatelja.
Svesna da su moj karakter i životni stavovi mnoge ljude udaljili od mene, dolazim
do činjenice da je najbitnije da su zadržali one prave. Današnja prijateljstva
su obično građena na temeljima interesovanja, sva se nekako brzo sklapaju, a
još brže pucaju. Ono što ja imam smatram posebnim, vrednim truda. Jednom mi je neko
rekao: ‘’Sve je u sitnicama’’. Nisam bila sigurna da li ga razumem, ali kako su
godine prolazile, činilo mi se da je u pravu. Lepota se pojavila samo u rečima
‘’A kako si ti provela dan?’’ ili jedna bela ruža na 8.mart uz posvetu ‘’Možda
nemaš dečka koji će ti dati ovo, ali imaš najboljeg druga’’. To možda nisu
trenuci koje ćeš prepričavati, ali ćeš ih pamtiti. Trenuci i sitnice koje vas
jačaju.
To možda i nisu prijatelji koji su sa vama tu od detinjstva, ali to ih ne čini
ništa manje vrednim.
Neko novi je možda video samo epizode u vašem
životu, ali nastavljate da pišete nova poglavlja. Dođu i teški trenuci sa njima,
kad vam se pogledi na svet razilaze ali ih sa svim manama i vrlinama prihvatate
jer znate da niste isti, da je svako svoj čovek, sa svojim stavom i upravo u
tome je lepota. Pored svih razlika, oni su vaš oslonac i neke dane bi možda
teže podnosili bez njih.
Ovo je valjda trebala da bude priča o mom pogledu na život, svet, ljude u kojoj
je zapravo glavna tema ‘prijatelj’, ali za mene to i jeste život. Ljudi
razmišljaju o životu tek kad shvate da ga možda mogu izgubiti.
Život je više od ‘preživljavanja’.
Život je avantura, uživanje uz šolju kafe, miris maminog ručka.. ili smo
isprogramirani da reagujemo samo na velike i bitne stvari? Da li bi uopšte
primetili koliko je divan dan iako smo zaglavljeni u sobi, kancelariji?
Život je ono što se dešava između svih tih ‘bitnih’ trenutaka.
Nemam neki zaključak. Jednostavno nastavljam da pišem stranice ispunjene nekim
novim momentima, ljudima, snovima, gde
se nešto menja, ali ne i ja. Ostajem ista, možda malo zrelija i jača. Borim se
jer.. svi smo učili istoriju, ali da li smo u njoj videli bitku koja je dobijena bez borbe?
Možda još uvek nisam spremna da se suočim sa svime što donosi život, ali koračam
u nepoznato, zavirujem svuda po malo jer me sve zanima I trenutno zarobljena u
kavezu sopstvenih misli, vodim se svojom
novom omiljenom rečenicom - ‘’Otputuj dovoljno daleko da upoznaš sebe’’.